STAIRS OF SUCCESS – Miloš Vučićević

14. – 28. oktobra 2017.

 

previous arrow
next arrow
Slider

STEPENICE USPEHA

Looking at the world around me, I conclude that the identity of the show lost its meaning. Variations in all visible directions today provide endless images of new utopia. Utopia of hiperreality.

M.V. Realism

Степенице успеха представљају уметников истраживачки процес кроз анализу личног, психолошког, политичког, те ширег друштвеног модела. Прикази су постављени тако да свака целина независно једна од друге постиже одређени циљ. Колико је заправо битан унутрашњи циљ за уметника, који пропитује одређене друштвене контексте, толико је важан и за посматрача, као и за публику.  Посматрајући на тај начин уметников рад, можемо закључити да крајњи циљ јесте стварање неопходног терена за промишљање свих сфера друштвених односа.

Однос који имамо према слици, форми, тексту или другом виду визуелне или чулне интерпретације, сасвим је различит од слике која нам се пружа у пољу имагинације. Варијације слика, појава ситуација или догађаја у постају једна нова модерна утопија. Појаве у визуелном и имагинарном се преклапају до мере да утичу психолошки на особу. Тиме идентитет представе губи свој смисао, јер њиховим преклапањем постају једно, а самим тим их више не можемо назвати правим именом.

Присутност тела у простору, или његово непостојање, уметникова акција или реакција на простор, време, кретање, јесу заправо процеси, који утврђују трансцедентно тело уметника, особе која користи универзална места за саопштавање своје идеје.

Степенице као средство, успех као крајњи резултат, јесу заправо процеси. Али шта се дешава ако степенице не постоје, а крајњи резултат, односно циљ, и даље стоји. Да ли је онда све само парадокс?

STAIRS OF SUCCESS

Looking at the world around me, I conclude that the identity of the show lost its meaning. Variations in all visible directions today provide endless images of new utopia. Utopia of hiperreality.

M.V. Realism

The stairs of success represent the artist’s research process through the analysis of the personal, psychological, political and wider social model. Representational models are perfectly positioned so that each entity independently pursues a specific and unique goal. How much the inner goal is actually important to an artist, who is questioning certain social contexts, so much it is important to an observer, as well as the audience. Looking at the artist’s work in this way, we can conclude that the ultimate goal is to create the necessary terrain to reflect on all spheres of social relations.

The relation we have to an image, form, text, or other form of visual or sensual interpretation is quite different from the image given to us in the field of imagination. Variations of images, the emergence of situations or events in the real world, are becoming one new modern utopia. The phenomena in the visual and imaginary overlap to the extent that they affect the person psychologically. In this way, the identity of the play loses its meaning, because by their overlapping they become one, and thus we can no longer call them by real names.

The presence of the body in space, or its non-existence, the artist’s action or reaction to space, time, movement, are in fact the processes that determine the transcendent body of the artist, a person who uses universal places to communicate through or with his idea.

The stairs as a means, the success as the final result, are actually processes. But what happens if the stairs do not exist. And the end result or goal still stands. Is everything just a paradox then?

Милош Вучићевић рођен 1991. године у Ужицу, Србија. Тренутно на мастер студијама Универзитета примењених уметности у Бечу, Одсек за уметност и науку. Један од оснивача галерије Рефлектор у Ужицу као и Фестивала савремене уметности Видео парк. Истражује кроз различите медије као што су видео, перформанс, инсталације и слично. Његов уметнички приступ је чврсто повезан са одређеним друштвеним и политичким парадигмама. Концепт има примарну улогу у његовим радовима, те тако позиционирајући индивидуалне као и колективне дискурсе, интерпретира одређене појаве и свакодневне догађаје. Његови радови постављају питања: ко смо ми, куда смо кренули, шта смо и за шта смо способни.

Miloš Vučićević born in 1991 in Užice, Serbia. Currently student at Academy of Applied Arts in Vienna, Art&Science department MA. One of the founders of Contemporary Art Festival Videopark and Project manager in Gallery Reflektor – Užice. He researches through different media such as video, performance, installation etc. His artistic approach is predominantly connected with political and social paradigms that exist in society.  He tries to form a concept which has a primary role in his works, and tries to position them as a reflection on everyday life. By positioning individual as well as collective discourses he interprets certain phenomena and every day events. His works pose questions such as: Who we are, where are we headed to, what we are and what we are capable of.

www.milosvucicevic.com