Deep Dream – slike

Serija slika pod zajedničkim nazivom Deep Dream predstavlja pokušaj da se izvede, prikaže i opiše linija cenzurisanog diskursa koja se može povući od duboko ličnog, psihološki uslovljenog doživljaja sveta, pa sve do kritički shvaćenog komentara na političke prilike.

U vreme kada globalna kriza izoštrava sve razlike i briše iz poretka vidljivosti sve “sive zone” koje svetu daju punoću, ali i pozivaju da se razmotri njegova kompleksnost, svaka spektakularna slika koja se pojavi na našim ravnim ekranima još jednom će podvući konstruisanu, binarnu podelu između nas i njih, fikcije i fakcije, sfere predstave i sfere iskustva.

U takvom procesu, paradoksalno, dolazi do izjednačavanja razlika, ali i do preokretanja značenja. Spektakl transparentnosti postaje pouzdan označitelj represivne cenzure koja se upravo odvija, kao što neretko tvrd i jednoznačni stav ukazuje na autocenzurisani govor. Takvo stanje koje je danas javnu sferu pretvorilo u poligon populizma i spinovanja informacijama Žak Ransijer je već ranije anticipirao kroz takozvani „etički zaokret” u umetnosti, koji preslikava stanje savremenih demokratija u kojima se razlike rastaču i gde nastupa fatalno poistovećivanje suprotnosti. Radikalnost ovoga poistovećivanja, prema Ransijeru, najbolje je opisao Đorđo Agamben kroz svoj pojam izuzetka ili vanrednog stanja kao samog nomosa modernosti. Reč je o stanju u kome se brišu sve razlike, uključujući i razlike između ekstremnog zločina nacizma i svakodnevice zapadne demokratije.

Nije li u tom smislu prikazivanje same cenzure, njenih obrisa i procedura, upravo ukazivanje na ono prazno mesto koje označava psihološko potisnuto i autocenzurisano i koje je, ne tako davno, obeležavalo političko i poetičko nepredstavljivo? U vreme proliferacije slika i govora, ova “prazna mesta” danas mogu postati toponimi kontingencije, u kojima je utopija ponovo moguća, kao novi sloj antropocene, kao svet posle revolucije. Jednom, kao kroz san, u budućnosti, kad se probudimo.

LIDIJA MARINKOV PAVLOVIĆ je rođena 1972. u Zrenjaninu, Srbija. Doktorirala je 2019. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Izlagala na više od 20 samostalnih (Beograd, Novi Sad, Banjaluka, Kragujevac, Smederevo…) i na preko 100 kolektivnih  izložbi u Srbiji i inostranstvu.

Više puta je nagrađivana za radove iz oblasti slikarstva i proširenih medija.

Zaposlena na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u zvanju vanredne profesorke na Katedri za Slikarstvo. Članica je SULUV-a i ULUS-a