Kako biramo svoj specifični materijal, naša sredstva za komunikaciju? Sasvim slučajno? Ili možda ona ipak biraju nas? Nešto nas vremenom provocira, obraća nam se na specifičan način, bilo da je to zvuk, dodir, miris, tvrdoća ili mekoća, opčinjava nas i zahteva od nas da se oblikujemo i da ga oblikujemo. U tom procesu polako pronalazimo svoj jezik i kao kretori uključeni smo konstantno u dijalog sa našim medijumom. U mom slučaju su me uhvatile niti, zaista protiv moje volje. Da radim sa nitima činilo mi se previse meko, previse senzibilno. Želela sam da nešto snažno osvojim! Ali okolnosti su me zarobile u niti, potpuno zapetljale i na kraju potpuno osvojile. Naučila sam da ih slušam i govorim njihov jezik. Susret sa sopstevnim delom odigrao se tako na integralan način gde je stvaranje shvaćeno kao oblik mišljenja, material je postao zamena za emociju i ideju, a taktilnost moj medij komunikacije.

U kontekstu feminizma na umetničkoj sceni druge polovine XX veka mnoge umetnice radile su sa tekstilom, sa mekim formama i materijalima. To je bio njihov način da se izdvoje od čeličnih konstrukcija zastupljenih umetnika u to vreme. Upravo zbog seksističkog povezivanja tekstila sa „ženskim radom“ ili „ukrasom“, feminističke umetnice su ga koristile da osude balans snaga u umetničkom svetu. Senzibilnost i intimnost mekih materijala na taj način okrili su mi se kao snaga, a ne slabost.

Bogato teksturirane površine, sa reminiscencijom na organske forme, stvorene su teškim i dugotrajnim energetskim procesom trljanja i gnječenja vunenih vlakana sve dok se ne spoje u jednu celinu. Svaki rad na kraju se transformiše u jedinstven umetnički komad, hibrid slike i skulpture. „Meke forme“ tako govore o novootkrivenoj slobodi kojom sam se kretala između različitih medija, o neočekivanim i simboličkim tekstilnim primenama, o taktilnosti, privlačnosti i averziji, ali i kreiranju umetnosti koja provocira svojom mekoćom i vitalnošću.

Kratka biografija

Ana Vrtačnik rođena je 1991. godine u Sarajevu, Bosna i Hercegovina. Osnovne i master studije slikarstva završila je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Trenutno je student završne godine doktorskih studija na istoj Akademiji gde se bavi istraživanjem primene biomimetičkih formi i prirodnih mekih materijala kroz formu slike, skulpture i instalacije. Zaposlena je kao viši stručni saradnik na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.Do sada je imala brojne samostale i grupne izložbe, kolaboracije i publikacije sa različitim umetnicima, kustosima, institucijama i galerijama širom sveta ( Kina, Švajcarska, Belgija, Holandija, Austrija, Danska,  Sjedinjene Američke Države, Kanada, Španija…)