На изложби Со и светло, Иван Петровић премијерно представља серију фотографија чије је снимање започео 2014. године са намером да тематизује живот у селима и ванградским областима Србије. Преовладавајући мотиви у овом раду су пејзажи и људи приказани током обаваљања послова у пољу или окућници, или једноставно жанр сцене руралног предзнака. Овај пројекат је замишљен као wорк ин прогресс и самим тим нема структуру заокруженог наративног есеја са очигледним финалним поентама, већ је замишљен као сложена мозаичка слика актуелног стања у Србији изван градова и варошица.
Лишена сентименталне реминисценције и романтичарских фантазми о лепоти живота на селу ова серија фотографија користи документарисички и хроничарски сензибилитет са намером да дијагностицира пресек стања, говорећи у реалном и метафоричком смислу, фундаменталних ресурса ове земље. Тиме аутор жели да дефинише актуелни културни и животни образац на селу карактеристичан за ово време са нужним фласшбековима који сваки посматрач придодаје на основу сопственог познавања села. Као уосталом и са нужним претпоставкама будућности које асоцијативно произилазе из доминантне празнине друштвене стварности.
Јасно следећи историјску линију документаризма, Иван Петровић, сходно актуелној ситуацији у Србији, контекстуализује тему и другим садржајима осим оних аутореферентних, који се на један готово Еглстоновски начин манифестују и могу препознати. Свако ко се буде дубље унео у карактер порука које проистичу из самих призора са фотографија ове изложбе, сигурно ће доћи до закључка да су оне, осим тога, јасно политички интониране.
С. Тимотијевић